2022 - ВСНМ ОД

"ЗЛАТНИ ПСАЛТИР је јединствена књига која има за циљ да оживи српско верско, историјско и културно наслеђе уз представљање најзначајнијих примера српске средњовековне илуминације који прате Даничићев прерађени превод псалтира.

ПОСЛЕ 334 ГОДИНЕ, НАЈЗНАЧАЈНИЈЕ СРПСКЕ СРЕДЊОВЕКОВНЕ ИЛУМИНАЦИЈЕ ПОНОВО У СРБИЈИ У СВОМ ПУНОМ СЈАЈУ!

ИЛУМИНАЦИЈЕ СА ЗЛАТНИМ ФОЛИЈАМА ИЗ СРПСКОГ-МИНХЕНСКОГ ПСАЛТИРА

У сарадњи са Баварском државном библиотеком, из Минхена, ЗЛАТНИ ПСАЛТИР илустрован ЈЕ најзначајнијим примерцима средњовековне српске илуминације насталим крајем 14. века и овековеченим у Српском-Минхенском псалтиру.

Псалтир је, претпоставља се, написан или за кнеза Лазара, или његовог сина, деспота Стефана Лазаревића. Српски псалтир истиче се као један од најзначајнијих српских уметничких споменика из последњих година 14. века. Он је драгоцен и као најобимнији рукопис српског минијатурног сликарства и као дело које је у себи садржало много оних оних позитивних особина из којих се формирао последњи велики стил старе српске уметности, стил моравске школе. Посебност овог рукописа састоји се у величанственим минијатурама.

Као књига достојна цара, псалтир се представља у непрегледном сјају. Визуелни украси садрже минијатуре илуминиране златном фолијом. Овакви прикази, у плавим и црвеним оквирима на златним подлогама, илуструју текст рукописа у словенском стилу са изразитим византијским утицајима: Стари и Нови завет, Псалми и доксологије на српском. Као резултат тога, српски-минхенски псалтир је најопсежније илуминиран  рукопис српског православља.

Ради очувања средњовековне аутентичности уз могућност читања и разумевања ЗЛАТНОГ ПСАЛТИРА, су посебно дизајнирана ћирилична слова којима су исписани Псалми, у приређеном Даничићевом  преводу, по узору на Српско – Минхенски псалтир.

ВСНМ Дарда укључило се у "Пројекат генетичко-генеалошког истраживања српског старосједелачког становништва Барање" у оквиру Српског ДНК пројекта. Истраживање спроводи Друштво српских родословаца "Порекло" из Београда у сарадњи са Центром за форензичку и примењену молекуларну генетику Биолошког факултета Универзитета у Београду.

Пројекат за циљ има прикупљање 100 узорака и Y-ДНК анализу хромозома на 25 STR маркера, српских старосједелачких родова са простора сјеверне и јужне Барање, а сви тестирани након анализе њихових узорака добиће сертификате о утврђеној хаплогрупи и кратко писано тумачење њихових резултата. Као главно мјерило у избору кандидата за истраживање узима се Попис становништва из 1767. године када су Срби живјели у 36 насеља сјеверне и јужне Барање.

Пројекат је покренут на иницијативу Бранка Тодоровића (ДСР Порекло), а за крај пројекта предвиђена је израда генетичко-генеалошке студије у виду рада или књиге.

Резултати ових али и осталих истраживања у оквиру Српског ДНК пројекта могу се наћи на наменски израђеној мрежној платформи пројекта – dnk.poreklo.rs.

Овом приликом Преосвећени Епископ рукопроизвео је протопрезвиетра Ђорђа Ковачевића, архијерејског намесника барањског у чин протојереја-ставрофора.

Данас је велика радост за све нас што смо дошли да осветимо овај храм, јер ако постоји место у којем се људи крећу и бораве, а на којем треба да упознају себе јесте управо храм Божији. Долазимо у храм да бисмо стали пред Христа, да бисмо с Њим успоставили заједницу, а онда по Његовом закону, за нас хришћане, да бисмо успостављали заједницу са собом, са другим људима, са читавом творевином Божијом, рекао је Патријарх Порфирије у својој беседи у Саборном храму у Вуковару, 15. октобра 2022. године.